Korisnička iskustva prave razliku u oceni kvaliteta nekog proizvoda kao i njegovom prepoznatljivošću na tržištu. Hvala Dejanu Vukoviću za ovo iskustvo.
Kako nam je korona svima oduzela mogućnost izlazaka, druženja, putovanja to svi znamo. U jako kratkom periodu smo svi prešli na neki potpuno drugačiji režim svakodnevnog života i ponašanja. U skladu sa svim novim merama, sveli smo naš društveni život na minimum što nam je svima u početku bilo problematično.
Život u doba korone
Kako je vreme prolazilo, pandemija je sve više ulazila u naše živote, stanove. Plašili smo se svega što je potpuno normalno kada su ovakve situacije.
Navikli smo se da živimo na drugačiji način i da se ponašamo kako nam kažu. Ono što je meni najviše smetalo je nemogućnost viđanja sa prijateljima, opuštena kafa u gradu posle posla, potpuni prestanak putovanja i slično.
I tako to krene
Pre izvesnog vremena, moja dobra prijateljica je planirala kućno okupljanje nas nekoliko najbližih. Naravno da sam se prijatno iznenadio da ćemo se ipak barem na kratko podsetiti starih dobrih vremena, da ćemo se smejati i družiti.
S obzirom da je još uvek bilo zimsko vreme, odlučila je da se okupimo kod nje u stanu. Poziv sam prihvatio oberučke i na moje slučajno pitanje ko sve dolazi, ona mi je kao iz topa nabrojala goste.
Moram da budem iskren da sam odmah pomislio: "Uh, zatvoren prostor, zimska varijanta a svi njeni prijatelji su veliki poklonici duvana". Da je lepo vreme, ne bih možda ni pomislio na to, ali eto, poziv je stigao po mene u možda jako nezgodnom trenutku.
Medjutim, nisam hteo da budem "crna ovca" i sebe sam uhvatio kako potvrđujem svoj dolazak.
Kad se iznenadite
Veče za naše druženje je došlo, a ja sam krenuo sa nekim negativnim predubeđenjem da ću se kao i uvek vratiti potpuno "nadimljen".
Čim sam kročio u stan i video sve njih sa cigaretama u rukama hteo sam da se okrenem i pobegnem. Medjutim, u sobi gde su pušili dima nije bilo! Pogledao sam ka prozorima, sve je zatvoreno. Potpuno zbunjen nisam se praktično ni pozdravio sa prijateljima, pitao sam:
- U čemu je tajna?
I tada sam ustvari video na polici, simpatičan, mali uređaj koji emituje vrlo prijatnu zelenkasto plavičastu svetlost. Na moje pitanje šta je ovo, dobio sam kratak odgovor:
"Da, to je moj novi najbolji prijatelj u ovo doba korone, virusa i duvanskog dima". I malo detaljniji odgovor: "to je ruski prečišćivač vazduha ambilife".
Kao totalni protivnik duvanskog dima, obezbedio sam sebi mesto pored ovog u potpunosti nečujnog aparata i kao dete sve vreme druženja krišom osluškivao šta on radi. Šta god da je "mali Rus", kako sam ga ja nazvao radio, u sobi nije bilo dima a vazduh je definitivno imao specifičan miris. To je bio miris svežine koja je zaista prisutna u prostoriji.
Mali rus u akciji
Druženje je trajalo do duboko u noć. Meni je bilo jako prijatno jer karakterističnog neprijatnog mirisa u mojoj garderobi nije bilo kada sam došao kući. Već sutra sam se raspitao o bitnim detaljima oko "malog Rusa" i moram da se pohvalim da on sada krasi jedan deo mog stana gde mi obezbeđuje čist i prijatan vazduh.
Moćna je spoznaja da duvanski dim više nije bauk kada dođu pušači kod mene, ali spoljašnje zagađenje je uvek bilo na visokom nezavidnom nivou. Uz ovaj aparat, osećam potpuno drugačiju razliku u kvalitetu vazduha kada sam u stanu i kada sam napolju.
Eto, ponekada čovek krene sa jako lošim osećajem za neki dogadjaj ili susret sa ljudima a ustvari shvati da nikada ne znate šta takvi trenuci u životu mogu da vam donesu.
Autorski tekst: Dejan Vuković
